Како ће се завршити рат који је Русија започела против Украјине?

Поразом Русије, највероватније насилном смрћу Путина и распадом земље, чиме ће последња империја у овом историјском тренутку престати да постоји.

1) Русија у својој агресији на независну Украјину није остварила, нити ће икада остварити циљеве које је Путин означио. Не може их остварити из два разлога:

- Узроци о којима је Путин говорио да стоје иза тих циљева не постоје, измишљени су, то јест све што је из Русије речено у вези Украјине је чиста империјална лаж.

- Русија нема војне моћи и умећа да добије рат.

Зато се Русија спрема за лудачки, "бесконачни рат" и тај рат ће је угробити као историјску појаву, а главни кривац за уништење Русије ће бити Путин.

2) Пошто Русија рат у Украјини не може завршити победом у смислу као за време Другог светског рата и пошто и "бесконачни рат", ипак, једном мора да се заврши, то значи да ће се у самој Русији после тог завршетка поставити питање - где су резултати ратовања? И још горе, поставиће се питање - а за шта изгибоше толики људи, а до краја ће их бити, можда, чак и милиони? Пошто ће уместо одговора и одговорности бити само пропаганда, онда ће се, можда, наћи неки руски гроф Штауфенберг који ће успешно (за разлику од немачког грофа) дићи у ваздух комплетно легло светског зла или неки обични руски Иван који ће имати петљу да застрели псето одговорно за сву проливену крв.

3) После смрти одговорних или у најбољем случају за њих, пада са власти и одласка на робију, Русија ће престати да буде тамница народа, и распашће се на саставне делове које је крвава Московска империја током векова насилно колонизирала. Карелија и север Русије ће бити враћени Финској, Татарстан, Кавказ, народи Сибира и далеки исток (Камчатка и друге територије) ће добити независност, а Курилска острва ће бити враћена Јапану. Русија ће се свести на оно што је реално, а то је део источно-европске равнице са центром у Москви и то је све. Белорусија и Украјина ће бити потпуно независне државе које ће постати чланице Европске Уније.

Додатак: Руси и Украјинци нису исти народ, нити су икада били. Јесу блиски, али нису исти. Украјинци говоре на украјинском језику, а Руси на руском. Кнез Владимир је владао у Кијеву, а не у Москви. Украјина је била дуго времена под влашћу Пољске, а Украјином је владао вођа запорожских козака - хетман. Украјинци су ратовали против Пољака и 1654 године, на Перејаславској Ради је донета одлука да делови Украјине, који су били под контролом запорожских козака, уђе у састав Руске империје. Главни разлог је био тај да су Украјинци православни, као и Руси, а Пољаци католици. У доношењу те одлуке, главни је био тадашњи хетман - Богдан Хмељницки. Ипак, и поред добровољног уласка Украјинаца у Руску империју, запорожски козаци нису били довољни у одбрани јужних граница царства, која је стално била изложена нападима Татара. Међутим, око 100 година касније, на руку Русији је дошла одлука великог броја Срба граничара, који су чували јужне границе Аустро-Угарске од Турака, а који су одлучили да се преселе у Русију, јер су Руси били православни, као и Срби. То се десило 1751-1764 године. У то време у Украјини, коју су Руси погрдно звали Малорусија, основане су и две посебне српске административне јединице, то јест територије - Нова Србија и Славјаносрбија. Срби и припадници још неких народа који су ту живели су, као главни задатак, имали да бране јужне границе руске империје. Срби се нису баш слагали са запорожским козацима, који су, иначе, правили проблеме својом тежњом ка потпуној слободи и самој руској империји. 1764 године, руска царица Јекатерина Друга (Велика), иначе Немица, послала је тајно писмо кнезу Вјаземском, у коме је између осталог написала да он треба да се постара да се у провинцијама Малој Русији (Украјини), Лифландији (балтички крајеви), Финској и Смоленску изврши русификација народа, који се није ни пријатељски, ни братски односио ка руском народу. И још је написала да украјински хетман као институција треба заувек да исчезне.

Зато је 1775 године на Запорожску Сеч (центар запорожских козака) кренула руска војска од око сто хиљада људи. Много војника у тој армији су чинили Срби, а на њеном челу су били два српска генерала Текелија и Чорба. Украјинских козака је било око три хиљаде. Да не би дошло до масакра Украјинаца, њихов тадашњи вођа Петар Калнишевски их је убедио да се предају, што су ови и учинили. 15 јуна, Запорожска Сеч је била потпуно уништена, а 3 августа, Јекатерина Велика је написала: "Нема више Запорожске Сечи у њеној политичкој ружноћи". Укратко, Украјинце је увек неко тлачио и није им давао да дођу до слободе и да направе државу, било Пољаци (трудили се да Украјинци постану католици путем унијаћења и језика), било Руси (трудили се да Украјинци постану Руси преко језика и наметања лажи да су Руси), било Аустро-Угарска (трудили се да Украјинци постану католици преко унијаћења). А то што су се Украјинци надали у Русе, наводну православну браћу, ту су се жестоко преварили. На краји испада да их нико није толико убијао као "браћа" Руси. Можда су само Немци били гори. А то што су Руси смислили тај назив - Мала Русија, Малорусија, то само говори о свој покварености и одвратности руског империјализма. Међутим, живеће Украјина и све ће једном што треба да буде Украјина, бити Украјина.