Спалио га Петар I, остали само дугмићи

Био неки Немац Квирин Кулман у 17-веку. Интересовао се за религију и постао је протестант. Међутим, имао је и неке своје идеје, па су га сматрали за јеретика. Квирин је био и талентован мисионар и писац, па је почео да проповеда то у шта је веровао. Али, властима се то није свидело, па су га протеривали из Немачке, Холандије, Енглеске, Швајцарске. На крају је кренуо у Русију у Москву, у део града где су живели Немци и други западно-европљани, такозвану Немачку Слободу. Тамо је, такође, почео да проповеда, али само у оквиру Немачке Слободе, јер ван ње није имао права да не би поколебао браћу Русе у њиховој непоколебивој православној вери. И имао је успеха у том свом проповедању, па га је локални пастор тужио Русима. Руси га ухапсили мислећи да је западни шпијун. Он им рекао да није шпијун. Онда су га Руси мучили месец дана да би признао да је јео говна и да је радио против Русије. Он ни тада није признао, па Руси видели да стварно није шпијун, већ јеретик. Онда су му судили још месец дана и на крају су га по одлуци великог руског (а и српског, јер Срби воле и цене све што воле и цене Руси, посебно у вези са државом и православљем) државника, касније оснивача Санкт Петербурга и императора - Петра I, спалили на Црвеном Тргу заједно са његовим писанијами. Дакле, сами западњаци га нису убили, али су га зато православна браћа Руси дотукли. "Смрада" јеретичког. Мислим, можда је он и био "смрад" јеретички, али, колико се сећам, имају и неких десет заповести, од којих је једна - "Не убиј". Па, ако је тај Квирин Кулман и био "смрад" јеретички, какви су ли су тек смрадови били та православна браћа Руси, који су га мучили, осудили и спалили. Али, зато је Русија данас пуна споменика Петру I, великом руском (а и српском) државнику. А Петар I је касније када је још порастао, постао император и положио у гробове ко зна колико милиона Руса за своје империјске амбиције, које тачно обичном руском сељаку ни један посто нису биле потребне. Али су зато ту данас његови споменици, да покажу руску величину уопште, чиме се психолошки замењује потреба за личном самореализацијом, осећањем припадности географском (украдено туђе) и историјском (лаж) величином Русије. Иначе, Петар I је познат и по томе што је пробио прозор у Европу да би европеизирао Русе, јер их је сматрао заосталима. Није му се, на пример, свиђало што руски сељаци носе браде, па је наредио да их брију. Али, при томе није дирао браде владика и свештеника, јер није хтео да се замера са њима пошто су му били потребни да држи народ на коленима.

И у Србији је било слично. Стефан Немања побио и прогнао ко зна колико богумила, па после проглашен свецем. Па, после створен култ Немањића. А из тих Немањића, не сећам се сад тачно, дал беше Стефан Дечански, велики човек и српски државник, извадио очи сину или су њему извадили очи, такође проглашен за свеца. И скоро сви Немањићи проглашени за свеце, осим јадног цара Душана, који је прогласио законик, по коме су људима секли руке и слично, а којим се Срби и до данас поносе, а деца у школама уче о "Душановом законику". Цар Душан, а и остали Немањићи, не да нису чули за људска права, него по ономе шта су радили у свом животу, изгледа да нису чули ни за хришћанство. Само су се чврсто држали православља. Ништа више. А што је занимљиво, многи од Немањића су градили цркве, по свему судећи да би окајали грехе. То је била православна индулгенција за њих. Скупа, али с обзиром на положај и средства која су имали, праведна.

Извињавам се ако сам задео нечија религиозна осећања, али ја само износим своје мишљење. Надам се да нема више Срба, посебно православних, који би ми за ово одсекли језик или руке. Амин.