Две приче 11-годишње девојчице о Русији

Био јуче да се подшишам. Фризерка код које се увек шишам ми исприча две приче у вези са њеном 11-годишњом ћерком, која иде у руску школу у Санкт Петербургу.

- На једном часу учитељица, која је уједно и заменик директора школе, је ни мање ни више, рекла једној девојчици која спада у групу деце која не праве проблеме и која добро уче - завуци себи свој понос у задњицу.

- Каже фризерка да је купила некакав поклон који је њена ћерка требала да да некој учитељици поводом неког празника, вероватно 8 марта. Међутим, дете се вратило из школе са поклоном. Мајка је питала зашто ниси предала поклон, а девојчица је одговорила да је та учитељица мучи већ 4 године и да је решила да јој не да поклон. Значи, дете је оценило да та учитељица није заслужила поклон.

То је укратко Русија. Дивљачки однос једног према другом, и према деци. Непрестана свакодневна мучења као на траци у било ком сегменту друштва. Већина Руса је навикла на то, па више и не примећују шта раде и како живе. И они ће некога да уче како треба да се живи! За време СССР-а су хтели цео свет да уче како треба да се живи, то јест насилно су ширили своју болесну бољшевичку идеологију. И сада хоће исто. Е неће.